KARIKATURA
Iz Strazbura ponavljaju šta bi trebalo da uradimo za bolju medijsku sliku. Umesto nje, trenutno imamo karikaturu tipično srpskog karaktera. Prijava vlasnika medijske imperije protiv nepoznatog trovača (iz sopstvene porodice), koji je hteo ga ukloni i otme mu bogatsvo, zasenila je sve, a on je počeo da otpušta svakog za koga je čuo da o njemu privatno nije govorio u skladu s pozicijom u poslovnoj hijerarhiji. Jedan od najbogatijih Srba (ima čak i po dva imena i prezimena) traži od malog lista oko milion evra (!) zbog pisanja o njegovim firmama. Dnevnik, donedavno tajnog (!) vlasnika, čijom se privatizacijom bavi i EP, umesto svojim problemima, okreće se poslovima onog trovanog medijskog magnata. Rijaliti TV programi od 0 do 24! E, dug je, i naporan, put do slike...
Z.Č.
EVROPSKI PARLAMENT O MEDIJIMA U SRBIJI
 |
Evropski parlament (Foto: BETA) |
Evropski parlament (EP), u tački 22, Rezolucije kojom podržava prijem Srbije u EU, usvojenoj u Starzburu 19. januara, podsetio je na izuzetan značaj jakih i nezavisnih medija za demokratiju i pozvao na korake ka osiguravanju njihove nezavisnosti od političkog i drugih uticaja. Pozdravljeni su napori Vlade Srbije ka uspostavljanju pravnog okvira koji garantuje slobodu govora, ali izražava zabrinutost zbog pokušaja kontrole i mešanja u rad medijskog sektora. Izražena je zabrinutost EP zbog kontroverze oko privatizacije „Večernjih novosti" i pozvana Vlada da obezbedi jednak tretman svih stranih i domaćih investitora.
Osuđeni su, takođe, napadi i pretnje srpskim novinarima i pozivana vlast da ih temeljno istraže i privede odgovorne pravdi. Istovremeno, skrenuta je i pažnja na koncentraciju vlasništva i manjak transparentnosti u medijskom sektoru, na slučajeve objavljivanja ličnih podataka i istaknuta potreba za samoregulacijom novinara i poštovanjem Etičkog kodeksa. (Izvori: Dnevnik, Danas)
l EUROPEAN PARLIAMENT ABOUT MEDIA IN SERBIA l ALASTAIR CAMPBELL: WESLEY CLARK WANTED TO DESTROY SERBIA l BBC SHUTTING DOWN EDITORIAL OFFICE IN SERBIAN l BAN ON ADVERTISING MOST SEVERELY VIOLATED BY TV B92 AND RTS l FOR A FREE INFORMATION - 1000 RSD! l CONFLICT BETWEEN VECERNJE NOVOSTI AND TV PINK l CEPTER SUED JOURNAL KURIR l OBITUARY CENSORSHIP IN POLITIKA? l PROTEST IN HUNGARY ON ACCOUNT OF MEDIA LAW l FIVE THOUSANDTH EDITION OF BLIC DAILY l NASA REC RECONSTRUCTED l TV NIS MARKED 15 YEARS OF EXISTENCE l BIRTHDAY OF NEWSPAPER TIMOK l “NEW OPTIMISM” ON RADIO ZRENJANIN l ZAGREB RADIO 101 IN BANKRUPTCY l BALKANS’ FELLOWSHIPS FOR JOURNALISTIC EXCELLENCE l
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
BESPLATNI PRAVNI SAVETI UZ PODRŠKU USAID-a i IREX-a
Uz podršku USAID-a i IREX-a, Nezavisno udruženje novinara omogućilo je članovima da telefonom dobiju besplatne pravne savete advokata Snežane Đokić. Zainteresovani mogu da pozovu advokata na broj 062 8000 273 ili da se obrate NUNS-u, takođe, telefonom (011 3343 255), a odgovore na najvažnija pitanja o pravima novinara mogu naći na sajtu: www.nuns.rs/pravni_saveti (www.nuns.rs, klikom na baner “prava medijskih profesionalaca").
Članovi NUNS - a dobiće i kartice s brojem telefona na koji mogu da se obrate za pravni savet. Ovo je deo projekta “Medijsko pravo” koji podržavaju USAID i IREX, a sprovodi NUNS. Osim besplatnih pravnih saveta, u okviru ovog projekta su i: formiranje baze podataka o napadima na novinare u 2008., 2009. i 2010. godini, organizacija odlaska studenata na takmičenje “Monroe E. Price” koje će se održati na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 30. marta do 2. aprila 2011. godine i održavanje radionica na kojima će učestvovati studenti prava i novinarstva i mladi novinari i pravnici (Izvor: NUNS)
ZABRINUTOST ZBOG VISOKIH ODŠTETA
 |
Filip Cepter |
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je 26. januara da je zabrinuto zbog učestale prakse poslovnih ljudi da nezadovoljstvo zbog izveštavanja medija iskaljuju tužbama sa astronomskim odštetnim zahtevima. Povod je odštetni zahtev, od 100 miliona dinara, Filipa Ceptera (rođenog kao Milan Janković) listu “Kurir”.
“O osnovanosti tužbe odlučivaće sud. Odštetni zahtev od sto miliona dinara je, međutim, neopravdan jer predstavlja direktnu pretnju opstanku jednog medija. Čak i kada se dokaže da je neki medij prekršio zakon svrha kažnjavanja ne sme biti njegovo gašenje. Iznos od sto miliona dinara predstavlja ogroman novac i za najveće medijske kuće na ovim prostorima pa, utoliko, tužbeni zahtev gospodina Ceptera ne može da bude tumačen drugačije nego kao direktna pretnja opstanku ‘Kurira’. Takvi potezi predstavljaju pritisak na slobodu informisanja i medija”, izjavio je Vukašin Obradović predsednik NUNS-a. I ovom prilikom NUNS ponavlja svoj stav da enormni tužbeni zahtevi i presude više doprinose zastrašivanju i samocenzuri novinara i medija nego unapređenju njihove profesionalnosti i odgovornosti. (Izvor: NUNS)
NOVINARI O JAČANJU LOKALNE SAMOUPRAVE
U okviru projekta “Izgradnja svesti medija o pitanjima lokalne samouprave” . Savet Evrope u Srbiji u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS) organizovao je 25. i 26. januara u Beogradu treninge za novinare i PR Grada i gradskih opština. Eksperti SE obučavali su ljude zadužene za odnose sa javnošću o što potpunijem i efikasnijem informisanju građana.
Novinari su upoznati i s ključnim pitanjima lokalnih finansija. Radi lakšeg razumevanja funkcionisanja lokalne samouprave SE je priredio i priručnik “Najbolje prakse izveštavanja o LS”, čije pilot izdanje je predstavljeno na oba treninga. Priručnik sa 12 aktuelnih tema uradilo je sedam novinara po uputstvima ekseperata Saveta. Projekat “Izgradnja svesti medija o pitanjima lokalne samouprave” Savet Evrope (Generalni direktorat za demokratiju i politička pitanja) i Evropska unija sprovode u okviru programa “Jačanje lokalne samouprave u Srbiji, Faza 2”, vrednog 2,2 miliona. Menadžer programa je Aleksandar Mihajlov. (Izvor: NUNS)
ŠANSE ZA BOLJE ODNOSE SRBIJE I KOSOVA
Radionica “Nove šanse za bolje odnose Srbije i Kosova“, koju je organizovao Hartefakt fond od 21. do 23. januara u Pržnom u Crnoj Gori, okupila je četrdesetak predstavnika civilnog društva, političke, medijske i kulturne scene. Neposredna saradnja udruženja, redakcija i novinara Srbije i Kosova, razmena linkova i priloga omogućiće brži protok infomacija, jedan je od zaključaka učesnika konsultacija u kojima su učestvovali i predstavnici NUNS-a.
Razmotreni su ključni izazovi u očekivanom zvaničnom političkom dijalogu, ali i moguća uloga ovih aktera u stvaranju povoljnog društvenog ambijenta za otvoren dijalog i dugoročnu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Učesnici su se složili da samo dijalog orijentisan na poboljšanje života građana u ova dva društva ima smisla, ali naglasili i bojazan oko datuma početka zvaničnog dijaloga. Najznačajniji rezultat radionice je desetak konkretnih inicijativa, predloga učesnika koji doprinose atmosferi konstruktivnog političkog dijaloga, a dugoročno i normalnim odnosima.. Radionica je deo nezvanične platforme „Recconection“ koju Hartefakt, nezavisna regionalna fondacija, realizuje u saradnji sa ambasadama Velike Britanije u Beogradu i Prištini.
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
KEMPBEL: KLARK HTEO DA UNIŠTI SRBIJU
 |
Alister Kempbel (Foto: Gardijan/Večernje novosti) |
Savetnik bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, Alister Kempbel, napisao je u svojim dnevnicima, objavljenim sredinom januara, da je Vesli Klark, komandant NATO, želeo da baci do sada najmoćniju bombu na Srbiju tokom bombardovanja 1999. godine. Kempbel je objasnio da je na početku bombardovanja NATO bio u rasulu, jer je Srbija pobeđivala u medijskom ratu.
Kempbel ističe da mu je Klark priznao da je rat „na ivici propasti“ i da se dvoumi da li da Srbiju napadne dotad nepoznatim razornim bombama koje unište prostor veličine četiri fudbalska igrališta, a da se tek tada aktiviraju granate, pa se šteta još proširi. On navodi da je Bler želeo da NATO uđe u Srbiju kopnenim snagama, što je odbijala Francuska, a i dovelo je do podela unutar američke administracije. Tadašnji predsednik SAD, Klinton se dvoumio, a Medlin Olbrajt (američki državni sekretar) bila je za pregovore. Klinton se nadao kako će Milošević da „pukne“ i da ode sa vlasti. (Izvori: Gardijan, Večernje novosti)
BBC GASI REDAKCIJU NA SRPSKOM
Rukovodstvo svetske službe BBC odlučilo je da ugasi pet svojih redakcija, kao način smanjenja troškova zbog svetske ekonomske krize. Među njima su i tri balkanske: srpska, albanska i makedonska, objavljeno je 25. januara. Razlog je odluka britanske vlade da za 16 odsto umanji budžet za rad ove kuće.
Redakcija “BBC Serbian” broji dvadesetak novinara, u centrali u Londonu i dopisništvu u Beogradu. Program će, najverovatnije, biti emitovan do kraja februara, kada će posle više od pola veka prestati da radi. Ova medijska kuća je prethodno saopštila da namerava da ukine 360 radnih mesta u naredne dve godine, da smanji troškove za 25 odsto do 2013. i 2014. godine. Prema drugoj informaciji, u BBC će ove i naredne godine bez posla ostati oko 650 zaposlenih. Biće, takođe, ukinuto oko polovine od 400 samostalnih sajtova ili internet stranica. Na takav korak britanska kuća se odlučila kako bi ostvarila planirano smanjenje troškova od 20 odsto. Broj korisnika BBC-jevih onlajn stranica dostigao je 20 miliona ljudi nedeljno. (Izvori: Beta, B92, Blic)
ZABRANU REKLAMIRANJA NAJVIŠE KRŠILI TVB92 I RTS
Prema podacima Republičke radiodifuzne agencije (RRA), od nacionalnih emitera, Zakon o oglašavanju, za prvih osam meseci prošle godine najviše puta prekršili su TV B92 i prvi program RTS. Najmanje prekršaja zabeleženo na TV “Hepi” i “Avala”. Uglavnom nisu poštovana pravila o trajanju i oznaci reklamnih blokova, i vremenskom razmaku između njih tokom jedne emisije.
Najveći broj prekršaja, više od 1.300, do septembra napravio je B92, potom RTS1 - oko 1.150, dok je TV “Pink” prekršio pravila oglašavanja više od 770 puta. Po broju nepravilnosti slede “Košava”, drugi program RTS i “Foks”, dok su “Hepi” i “Avala” na poslednjim mestima sa po manje od 200 prekršaja za osam meseci. Najviše prekršaja Zakona o oglašavanju učinjeno je od maja do septembra. Prekršajne prijave zbog nepoštovanja Zakona o oglašavanju podnete su samo zbog onih prekršaja koji ne zahtevaju opsežno dokazivanje, kako bi se sudski proces ubrzao i pojednostavio. Kazna je od 100.000 do milion dinara. (Izvor: Danas)
ZA BESPLATNU INFORMACIJU - HILJADU DINARA!
 |
Rodoljub Šabić (Foto: FONET) |
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ukazao je, 24. januara,da bi uvođenje administrativnih taksi na zahteve građana za slobodan pristup informacijama od javnog značaja bilo nezakonito i ograničilo bi građane u ostvarivanju svojih prava. Po zakonu o republičkim administrativnim taksama je besplatan uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja.
Šabić je upozorio gradonačelnike i predsednike opština da ne donose odluke protivne zakonima. Povod je odluka lokalne vlasti u Majdanpeku o uvođenju takes od hiljadu dinara za dobijanje informacija od javnog značaja u iznosu od 1.000 dinara, iako je davanje takvih informacija po zakonu besplatno. U ovoj opštini uvedena je i naknada od 330 dinara „za razgledanje spisa kod organa opštine, za svaki započeti sat“, kao i taksa od 350 dinara za svaki započeti sat ukoliko neko želi uvid u arhivirane akte. Za kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju, organ vlasti može naplatiti isključivo nužne troškove izrade kopije. (Izvori: Kurir, Danas)
SUKOB VEČERNJIH NOVOSTI I TV PINK
"Večernje novosti" su objavile da je TV “Pink” u Sloveniji u krizi, što potvrđuje ukidanje jutarnjeg i informativnog program na TV "Pink.Si". Reagujući na to, Željko Mitrović, vlasnik Pinka, rekao je, 27.januara, da je “smenjeni menadžment u TV ‘Pink. Si’, u dubokoj je sprezi sa Beogradom”, u kojoj se ‘Večernje novosti’ ponašaju kao glasilo kriminalnih krugova koji su uspostavljeni na relaciji Beograd-Ljubljana". Preduzeće "Pink Slovenija" d.o.o. beleži već oko pola miliona evra gubitka, javio je slovenački "Požar report". Ukinut je jutarnji program "Rana ura" a vesti su izbrisane iz programa "Pink.Si" i pre nego što je okupljena ekipa počela da radi. Mitrović je izjavio tim povodom da je slovenačkom ogranku TV Pink porastao rejting za 15 procenata, iako je smanjen broj zaposlenih sa 90 na 30. Istovremeno, beogradska policija preduzima operativne radnje po Mitrovićevoj krivičnoj prijavi protiv nepoznatog izvršioca, zbog sumnje da ga je neko trovao i tako pokušao da ga ubije. (Izvori: B92, Večernje novosti)
CEPTER TUŽIO DNEVNIK KURIR
Zbog tekstova o poslovanju njegovih firmi u Srbiji Filip Cepter (Milan janković),tužio je "Kurir" tražeći odštetu od 100 miliona dinara, saopštila je, 25.januara, redakcija tog lista. Redakcija “Kurira” ocenjuje da je reč o klasičnom pritisku na medije i zastrašivanju novinara, kako bi se zaustavilo istraživanje o poslovanju njegovih preduzeća u Srbiji.
"Kurir" navodi da je u tekstovima u decembru 2010. otkrio da skoro sve firme Filipa Ceptera, na osnovu izveštaja zvaničnih državnih organa, iz godine u godinu prave sve veći gubitak i smanjuju broj zaposlenih. Prema saznanjima lista, postoji i sumnja da se novac na razne načine iznosi na račune njegovih firmi u inostranstvu, preciznije, na of šor destinacije. (Izvor: B92)
CENZURA ČITULJA U POLITICI?
 |
Gordana Suša |
Novinarka Gordana Suša protestovala je, gostujući u emisiji "Kažiprst" TV B92 18. januara, zbog odbijanja lista “Politika” da objavi čitulje Vladimira Popovića povodom smrti Vladana Batića i Biljane Kovačević-Vučo. Popović tvrdi da je “Politika“ odbila da objavi njegove čitulje povodom smrti lidera DHSS-a Vladana Batića i smrti direktorke JUKOM-a Biljane Kovačević Vučo.
Vladimir Popović je objavio pismo koje je uputio direktorki “Politike” Mirjani Glišić Simić u kojem navodi da mu je objašnjeno da čitulje nisu objavljene zbog neprikladnog teksta i pita šta ima neprikladno u rečenici "koliko si uradila na otkrivanju istine o Zoranovom ubistvu“ i "bio je beskompromisni borac protiv jednog zločinačkog režima". B92, i pored pokušaja, nije dobio komentar ovim povodom od direktorke “Politike”. (Izvor: B92)
PROTEST U MAĐARSKOJ ZBOG ZAKONA O MEDIJIMA
 |
Protesti u Mađarskoj (Foto: BETA) |
Oko 10.000 ljudi protestovalo je, 14. januara u Budimpešti, ispred zgrade parlamenta, zbog spornog zakona o medijima koji je 1. januara stupio na snagu. Demonstranti su tražili reviziju zakona koju bi sproveli građani bez ideologija i političkih partija. Zahtev su simbolično okačili na veliku kapiju parlamenta.
Ovo je bio drugi protest, posle skupa 20. decembra, koji su građani organizovali posredstvom Fejsbuka na internetu. Zahtev kojim je tražena "ustavna revizija i izmena zakona, učešće medija u procesu modifikacije, obezbeđivanje nezavisne supervizije, ukidanje velikih kazni kao i poštovanje poverljivosti izvora novinara", podržava više od 71.000 Mađara na ovoj društvenoj mreži na internetu. Istovremeno, sličan skup solidarnosti je održan ispred mađarske ambasade u Beču, na inicijativu međunarodne organizacije za slobodu medija Reporteri bez granica i devet austrijskih medijskih organizacija. Takav skup je bio i u Berlinu. Mađarska od 1. januara predsedava EU, i na meti je kritika zbog zakona o medijima. Premijer Viktor Orban je obećao promene zakona ako to Brisel bude zahtevao. (Izvor: BETA)
PETOHILJADITI BROJ BLICA
Petohiljaditi broj dnevnika „Blic" stampan je 13. januara. Prvi broj pojavio se na kioscima 16. septembra 1996. godine. Prva tri dana je deljen besplatno u tiražu od 50.000 primeraka. Potom je prodavan po ceni od jedan dinar. Tiraž je vrtoglavo rastao a danas u ovoj redakciji tvrde da je to najtiražniji i najčitaniji dnevnik u Srbiji.
Prepoznatljivost „Blica” je građena dugo i temeljno i tako se došlo do prve integrisane redakcije u našem regionu i respektabilne kompanije koja, pored „Blica”, u svom portfoliju ima i prve besplatne dnevne novine, magazine i politički nedeljnik. (Izvor: 24 sata)
OBNOVLJENA NAŠA REČ
 |
Ljiljana Stojanović |
U Leskovcu je, 21.januara, štampan obnovljeni nedeljnik „Naša reč“. Ovo glasilo privatizovano je 29. marta 2007. a prestalo je da izlazi 21. novembra 2008. godine. List, koji ima dugu tradiciju (prvi broj je štampan 1944. godine), besplatno su pripremili novinara, nekadašnji članovi redakcije s kolegama iz lokalnih medijskih kuća.
Glavna urednica „Naše reči“ i zastupnik državnog kapitala, Ljiljana Stojanović, naglasila je u uvodniku da verbalne podrške „Našoj reči“ „pljušte sa svih strana“, ali su čitoaci jedini koji mogu da održe ovo glasilo u životu. (Izvor: Danas)
NIŠKA TV OBELEŽILA 15 GODINA RADA
Niška televizija (NTV) obeležila je 15 godina rada. Počelo je 1996. informativnim programom a ubrzo je pokrenuta i sopstvena produkcija čiji je dokumentarni segment, od 1998. godine, dobio 13 međunarodnih priznanja.
Prošla godina u NTV, čiji je osnivač grad Niš, uglavnom su obeležili štrajkovi zaposlenih, zbog nezadovoljstva isplatom mesečnih primanja. Glavni i odgovorni urednik Dragan Miljković, ipak, ističe kako veruje da za NTV dolaze bolji dani. Po njegovim rečima, cilj NTV je da se izbori za status regionalnog javnog servisa. (Izvor: Večernje novosti)
ROĐENDAN LISTA TIMOK
Zaječarski “Timok”, jedini regionalni dnevni list u Srbiji, obeležio je 66 godina neprekidnog izlaženja. Današnji naziv list nosi od 6. januara 1952. godine. Prvo ime bilo je “Reč naroda”, a potom “Naš život”. Tadašnjoj vlasti smetalo je, međutim, što su kolporteri uzvikivali: „Naš život samo 10 dinara“, pa je iz Beograda naređeno da se ime lista promeni. U proteklih 66 godina redakcija se 18 puta selila, a na stvaranju novina radilo je više od 60 novinara i 300 saradnika. Potpisivala su je 22 glavna urednika. Od 2007. godine je dnevni list. (Izvor: Kurir)
“NOVI OPTIMIZAM“ NA RADIO ZRENJANINU
Radio Zrenjanin počinje programsku saradnju sa Pokretom „Novi optimizam“, najavila je urednica ove radijske kuće Aranka Molnar povodom početka emitovanja prve emisije. Četvoročasovni program namenjen je mladima, a imaće zanimljive goste i mnogo muzike. “Kao regionalna radio stanica obavezni smo da deo programa ustupimo nezavisnim produkcijama. Dosad je bilo malo programskih sadržaja zrenjaninskih nezavisnih produkcija”, kaže Molnarova. Emisija će biti emitovana u subotnjem terminu, u večernjim satima, i zamišljena je kao kontakt program, s uključenjima iz Kluba „Zeleno zvono“ i javljanje reportera.
“Otvaramo vrata novim idejama i novim ljudima, želja nam je da animiramo ljude kojima će ovakva komunikacija značiti”, izjavila je Molnar. ( Izvor: Danas)
ZAGREBAČKI RADIO 101 U STEČAJU
Kultni zagrebački Radio 101 odlazi u stečaj, zbog duga od oko 2,7 miliona evra, u poslednjih deset godina, a njegova imovina ne vredi više od milion i po kuna. Ovaj radio emitovaće program još mesec dana, a ukoliko ga niko ne kupi, svoju frekvenciju će prepustiti drugoj radio stanici.
Odluci o stečaju Trgovinskog suda u Zagrebu, niko se, na ročištu, nije protivio, jer je firma već dugo nelikvidna i prezadužena.
Dosadašnji predsednik Uprave Drago Perić izjavio je ranije da su svi razgovori sa zainteresovanim kupcima zbog velike zaduženosti završavali neuspešno. Radio 101 Osnovan je 1984. godine. Napori vlasti da ugasi stanicu, 1996. godine, pokrenuli su najveći protest od nezavisnosti Hrvatske, masu koja se protivila vladavini Franje Tuđmana. (Izvori: AP, RTS)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
„JUG GRIZELJ” BORU KONTIĆU
 |
Boro Kontić |
Sarajevskom novinaru i publicisti Boru Kontiću, autoru dokumentarca „Godine koje su pojeli lavovi” uručena je, 28. januara,nagrada „Jug Grizelj” za 2010. godinu. On se odrekao novčanog dela nagrade i namenio ga Fondu NUNS-a za pomoć novinarima i medijima.
Nagradu od 1992. dodeljuje Fond “Jug Grizelj” za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva i uklanjanja granica među narodima. Kontić je prvi je dobitnik koji živi i radi van Srbije i prvi koji se novčanog dela nagrade odrekao u korist svojih kolega. U žiriju za nagradu, koja čuva uspomenu na Juga Grizelja i podstiče istraživačko novinarstvo, bili su Živorad Kovačević, Velimir Ćurgus Kazimir, Antonela Riha, Filip Švarm i Milica Krstanović. Boro Kontić se bavi novinarstvom od 1978. godine. Jedan je od pokretača emisije "Top lista nadrealista" i autor je TV serijala "Bez anestezije". Dugogodišnji je direktor sarajevskog Medija centra. (Izvori: Fond Jug Grizelj, 24 sata)
URUČENE POLITIKINE NAGRADE
 |
Dobitnici nagrada (Foto: Politika) |
Povodom 107. rođendana lista „Politika”, 26. januara su uručene nagrade: iz fonda „Vladislav Ribnikar” za najbolju izložbu u prethodnoj godini - Bojanu Bemu, nagrada „Politikinog Zabavnika” za literarno delo namenjeno mladima Milenku Bodirogiću, kao i priznanje „Ilustrovane Politike” „Zlatna higija”.
Obrazlažući odluku žirija „Politikine” nagrade, predsednica žirija Ljiljana Ćinkul naglasila je da je Bem, istoričar umetnosti i slikar, sačuvao poziciju neupadljive prisutnosti tokom četiri i po decenije svog umetničkog rada. On je nagrađen za trodelni video rad „Kadence”, izložen u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Bodirogić je osvojio nagradu za knjigu „Prognana bića”, u konkurenciji 54 dela. Priznanje „Zlatna Higija” koju „Ilustrovana Politika” dodeljuje za najbolju medicinsku sestru ili tehničara pripalo je Ivani Dimitrov, glavnoj sestri Hirurgije 3 Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije. (Izvor: Politika)
BALKANSKE STIPENDIJE ZA NOVINARSKU IZUZETNOST
„Balkanska istraživačka mreža” (BIRN) u saradnji sa fondacijama Robert Boš (Robert Bosch) i ERSTE raspisala je konkurs za dodelu Balkanskih stipendija za novinarsku izuzetnost. Tema ovogodišnjeg konkursa je pravda, a novinari iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Srbije i Kosova, mogu da predaju predloge do 1. marta. Više informacija na: www.fellowship.birn.eu.com. ili od Dragane Žarković Obradović, menadžerke programa stipendija BIRN, Gospodar Jevremova 47/III .11 000 Belgrade, Serbia Tel/fax: +381 (0)11 328 8177. E-mail: fellowship@birn.eu.com.
Učesnici kojima nezavisni žiri dodeli stipendije dobijaju 2.000 evra i dodatnih 2.000 evra za putne troškove, a prisustvovaće i seminarima koji se održavaju u Berlinu i Beču. Novinari su pozvani da predaju originalne predloge za priču koja istražuje pitanja izvršavanja i dostupnosti pravde u pravnom i društvenom smislu, i otvara nove poglede na pitanja kao što su na primer korupcija, sprovođenje zakona ili odnos između prava i pravičnosti u modernim demokratijama. Autori tri najbolja članka, koje,takođe, bira nezavisni žiri, biće nagrađeni sa 4.000, 3.000 i 1.000 evra.
KONKURS CENTRALNOEVROPSKOG UNIVERZITETA
Centar za studije medija i komunikacije (CMCS) na Centralno evropskom univerzitetu (CEU) u Budimpešti, raspisuje konkurs za dve istraživacke šestomesečne stipendije (s mogućnošću produžetka do12 meseci), kao i za dodatnu stipendiju za istraživača u oblasti medija, civilnog društva i komunikacija. Prijave poslati na e-mail: cmcs@ceu.hu, do 15, februara. Detaljnije informacije na: www.cmcs.ceu.hu.
Prijava/pismo trebalo da sadrži podatke o interesnoj sferi sa CV, istrazivačkim predlogom kopijom skorijeg naučnog rada
Projekt počinje u prolece 2011. godine. Osim pomenutih oblasti, dodatna stipendija odnosi se i na zainteresovane koju su angažovani u oblasti novih tehnologija, online slobode izražavanja, ili pitanja privatnosti. Podnosioci zahteva trebalo bi da budu na nivou mlađih naučnika, post doktorski naučnici, ili napredni studenti doktorskih studija. Sredstva za istraživanje će biti srazmerana iskustvu. (Izvor: CMCS)
KONKURS ZA NAGRADU “NOVINARI MEDITERANA”
Zainteresovani novinari mogu da učestvuju na konkursu za međunarodnu nagradu “Novinari Mediterana”, koji je organizovala organizacija “Zemlje Mediterana” uz podršku brojnih italijanskih kulturnih i društvenih organizacija. Radovi moraju stići najkasnije do 12. aprila. Više informacija o propozicijama na sajtu: www.terradelmediterraneo.it, na telefon: 0039 3476244702 ili e-mejl: ran_ter2003@yahoo.it.
Na konkursu mogu da učestvuju novinari pisanih i elektronskih medija. Prilozi mogu biti iz oblasti međunarodne politike, položaja žena i društvene integracije, humanutarnog prava i religijskog turizma i kao i tekstovi iz oblasti promovisanja pojedinih regiona. Pisani radovi moraju imati minimum 2000 a maksimum 15.000 karaktera. Televizijski i radio prilozi mogu trajati minimum tri, a najviše 30 minuta, i da su objavljeni od 1. januara 2009. do 31. decembra 2010. godine u novinama, na radiju, televiziji ili Internetu. Nagrade će bit dodeljene u Bariju, 28. maja. (Izvor: CINS)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
Balkan Investigative Regional Reporting Network – BIRN, traži iskusnog reportera za svoje online izdanje (http://www.balkaninsight.com), koji bi na engleskom jeziku pokrivao političke, društvene i ekonomske događaje iz Srbije. Zainteresovani kandidati treba da proslede biografiju, pismo motivacije i dve preporuke ranijih poslodavaca na e-mail adresu: ana@birn.eu.com, najkasnije do 10. februara.
Razgovor sa kandidatima koji ispunjavaju potrebne kriterijume će biti obavljen od 10. do 15. februara. Odabrani kandidat trebalo bi da počne da radi 1. marta.
Uslovi: dinamična, otvorena, vredna i predana osoba, najmanje pet (5) godina iskustva u struci, poseban interes za reportersko izveštavanje sa terena, izoštren sluh za političko okruženje i nepristrasno izveštavanje, izvanredno poznavanje engleskog jezika (pisanje, čitanje, razumevanje i govor), poželjno iskustvo u radu sa inostranim medijima, poznavanje online novianarstva, ili jak interes za web novinarstvo i poznavanje korišćenja društvenih mreža u svrhu promocije tekstova, odlično poznavanje rada na računaru, poželjno iskustvo u agencijskom izveštavanju.
Konkurs je otvoren za kandidate državljane Srbije, ali i za strance koji žive u Srbiji.
Dužnosti: produkcija dnevnih vesti, produkcija analiza i istraživanja i promovisanje tekstova putem internet društvenih mreža. BIRN je mreža sedam nevladinih organizacija na Balkanu, koje se bavi medijskim razvojem.
AGENCIJA ZA KADROVSKA REŠENJA raspisuje konkurs za poziciju: grafički dizajner.
Rok za konkurisanje: 9. februar.
Uslovi za kandidate: obavezno napredno poznavanje: Photoshopa, CorelDraw-a, InDesign-a, Adobe Illustrator-a, Microsoft Office-a, Web design-a. Napredno poznavanje engleskog jezika; VI, VII stepen dizajnerske struke. Iskustvo u istom poslu od mininimum godinu dana. Starost kandidata do 30 godina.
Zadaci radnog mesta: samostalno kreiranje promotivnih i drugih grafičkih i web materiala u skladu sa osobinama korporativnog i proizvodnih brendova, izrada dizajn rešenja za reklame u štampanim medijima, kreiranje i ažuriranje internet sajta kompanije, dizajn štampanog promotivnog materijala za prodajna mesta, dizajn kataloga proizvoda, dizajn i kreiranje prezentacije firme i sl.
Mesto rada: Zemun, Beograd
AGENCIJA ZA KADROVSKA REŠENJA raspisuje konkurs za profesora slovenačkog/nemačkog/italijanskog jezika.
Rok za konkurisanje: 10. februar.
Uslovi za kandidate: obavezno iskustvo u držanju privatnih časova ili rad u školi za strane jezike od minimum godinu dana, profesionalno poznavanje slovenačkog / nemačkog /italijanskog jezika, prednost: poznavanje sva tri ili dva od navedenih stranih jezika; VII stepen stručne spreme, filolog.
Zadaci radnog mesta: držanje kursa slovenačkog / nemačkog / italijanskog jezika, rad sa grupom od 2 do 8 osoba, puno rado vreme/honorarni rad - zavisi od dogovora i obima časova. Kurs u poslepodnevnim satima prilagođen zaposlenima (posle 17 sati).
Mesto rada: Zemun, Beograd
Napomena: poslati cv na srpskom i na slovenačkom, nemačkom ili italijanskom jeziku (zavisno od specijalnosti)
Prijave: http://www.bestjobs.rs/poslovi-profesori-slovenackog-nemackog-italijanskog-jezika/57471/3.UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Miloš Miloradović l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.