“NOVINARI”
U želji da zadovolje urednike, potom i čitaoce, a u trci za senzacionalizmom po svaku cenu, možda i zbog zarade, iako je ona u ovom poslu iluzija, neki predstavnici novinarske branže u Srbiji gaze etiku, kodeks...osnovna pravila profesije. Što je žalosnije - moguće je da ih i ne znaju. Umesto da čitaocima i gledaocima daju informaciju, da nastoje da ih obrazuju koliko mogu, da im pomognu, poduče ih, oplemene...oni podstiču njihove najniže strasti i primitivizam. Tako od novinara prerastaju u - „novinare“. A sve to, može biti, i ne primećuju. Na opštu štetu.
Z.Č.
NACRT MEDIJSKE STRATEGIJE DO 20. FEBRUARA
Ministar kulture Nebojša Bradić najavio je da će do 20. februara biti predložen Nacrt medijske strategije u Srbiji. Potom će uslediti široka javna rasprava, saopštilo je Ministarstvo kulture. Usvajanje strategije očekuje se sredinom ove godine, uz punu spremnost za saradnju sa svim zainteresovanim partnerima, a naročito medijskim udruženjima i medijskom industrijom. "Glavni cilj je da se napravi strategija koja će biti u skladu sa najvišim evropskim standardima, ali i sa potrebama srpskog medijskog tržišta i srpskog društva u celini", rekao je Bradić. Na sastanku u Ministarstvu, povodom izrade dokumenta strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, učestvovali su, pored ministra Bradića i predsednici novinarskih udruženja i asocijacija medija, predstavnici Kancelarije Saveta Evrope, Delegacije EU i Misije OEBS u Srbiji. (Izvor: TANJUG)
l THE MEDIA STRATEGY DRAFT BY FEBRUARY 20TH l TENDER FOR PARLIAMENT TV COVERAGE l THE WASHINGTON POST: INVESTIGATION SUPPORT ABOUT KOSOVO l TV STATION IN PAZAR FIRES 17 WORKERS l QUARANTINE FOR JOURNALISTS AT THE AMBASSADORS' CONFERENCE l OPENED OFFERS OF INDEPENDENT PRODUCERS IN TV RTS l NEW DIRECTOR OF TV AND RADIO TIMOK l SEVERANCE PAY FOR 117 WORKERS OF RTV l FINANCIAL AID TO MEDIAS IN VALJEVO l THE WEST IS INTRODUCING INTERNET CENSORSHIP? l RTV SLOVENIA FACES BANKRUPTCY BECAUSE OF SUBSCRIPTION l CROATIAN VERSION OF THE WIKILEAKS l AWARD “ZORAN MAMULA” TO LANA BUNCIC l SAE INSTITUTE AND B92 REWARDED TALENTED l REUTERS INSTITUTE RESEARCH SCHOLARSHIPS l HELP OF THE MEDIA LEGAL DEFENSE INITIATIVE TO FREEDOM OF MEDIA l EU SUPPORT TO CIVIL SOCIETY ORGANIZATIONS l
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
ISTRAŽITI NAPAD NA NOVINARA U KLADOVU
NUNS i NDNV traže od nadležnih organa da istraže incident u kojem je novinara Dragana Milanovića u Kladovu fizički napao bivši poslodavac na Radio Đerdapu, pošto je novinar od njega pokušao da dobije informaciju o tome kada će mu biti isplaćene zaostale zarade. Milanović je slučaj prijavio policiji, a dva novinarska udruženja zahtevaju od istražnih organa da saopšte rezultate istrage. U zajedničkom saopštenju dve novinarskle asocijacije navedeno je da će one Milanoviću pružiti svu potrebnu pravnu i kolegijalnu podršku, s obzirom da postoje ozbiljne indicije da se u njegovom slučaju poslodavac nije ponašao u skladu sa zakonom prilikom zasnivanja i raskidanja radnog odnosa. I ovaj slučaj svedoči o tome da su novinari u Srbiji, koji se, svakako, nalaze na ivici egzistencije, veoma često prepušteni samovolji izrabljivački raspoloženih poslodavaca, istaknuto je u saopštenju. (Izvori: FoNet, BETA)
KURIROV KOLUMNISTA DISKRIMINISAO DECU SA SMETNJAMA
Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je 7.januara kolumnu u Kuriru "Fifina tehnologija i agonija srpskog fudbala" zbog "niza diskriminišućih izjava o deci sa smetnjama u razvoju i njihovim roditeljima".NUNS je saopštio da je u kolumni objavljenoj 4. jula Milan Jovanović Strongman zloupotrebio temu za širenje svojih diskriminišućih stavova prema deci sa smetnjama u razvoju i za omalovažavanje napora da se poboljša njihov položaj.
Diskriminišuće ocene su iznete u stavu "...neko dete sa posebnim potrebama koje je preko veze upisano u redovnu školu" i da "...roditelji ignorišu besmisao svoje preterane ambicije i pokušavaju da srede da komisija bude sasvim blaga i da još jednom pokušaju da ga nagovore da položi prvi razred", navedeno je saopštenju. Zakon o zabrani diskriminacije ne dozvoljava da se u javnim glasilima izražavaju ideje, informacije i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva. Kodeks novinara Srbije obavezuje novinara "da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa", kao i da "novinar nikad ne sme da zloupotrebi emocije ili osećanje drugih ljudi". (Izvor: BETA)
KRITIKA NOVOSTIMA ZBOG REKLAMIRANJA VIDOVNJAKA
Nezavisno udruženje novinara Srbije uputilo je javnu kritiku “Večernjim novostima” koje su u tekstu “Voćnjak pod crnom magijom” prekršile profesionalne i etičke standarde novinarstva. NUNS ukazuje da je nedopustivo da novinari i mediji reklamiraju “poznavaoce” crne magije koji tvrde da “mogu sve da objasne”. Najgrublji profesinalni i etički prekršaj novinar je napravio u antrfileu u kojem citira “vidovnjaka”, koga “slika mreže u voćnjaku, međutim, ne iznenađuje”. U ovom besplatnom oglasu za sujeverne, “vidovnjakinja”, “koja tvrdi da proriče sudbinu gledanjem u karte”, tvrdi da “nema dileme, to je crna magija”. Ona poziva vlasnike voćnjaka da joj se jave, a ona će sve da im objasni. Ovaj tekst je uvršten u „Crnu kutiju“ na sajtu NUNS-a (http://www.nuns.rs/crna_kutija/index.jsp?type=crna_kutija) kao primer grubog kršenja profesionalnih i etičkih novinarskih standarda. (Izvor: NUNS)
PRESS PREKRŠIO ETIČKI KODEKS
Nezavisno udruženje novinara Srbije ponovo apeluje na medije da se u izveštavanju o tragičnim događajima pridržavaju etike novinarske profesije, kako u odnosu prema žrtvama tako i prema svojim čitaocima i gledaocima. U izdanju dnevnog lista “Press”, u tekstu “Sotono, ubila si sina i sahranila supruga“, prekršeni su etički i profesionalni standardi.
Izveštavajući sa sahrane oca ubijenog dečaka, novinar citira navodne izjave članova porodice ubijenog koje su mu prepričali neimenovani učesnici u pogrebu, a u kojima je majka dečaka, čija krivica još nije sudski dokazana, predstavljena kao “sotona” i “monstrum”. Time je novinar prekoračio granice objektivnog i nepristrasnog izveštavanja, bez dužne novinarske pažnje, kako to nalaže etika profesije, prema žrtvama i članovima porodice koju je zadesila tragedija. Ovaj tekst je uvršten u „Crnu kutiju“ na sajtu NUNS-a (http://www.nuns.rs/crna_kutija/index.jsp?type=crna_kutija) kao primer grubog kršenja profesionalnih i etičkih novinarskih standarda. (Izvor: NUNS)
ALO ZLOUPOTEBIO MALOLETNU DECU
Čedomir Jovanović (Foto: BETA) |
Dnevni list „Alo“ u tekstu „Legija i Čeda poslali decu u istu školu“ objavljenom 5. januara, na stranama 6. i 7. zloupotrebio je maloletnu decu narodnog poslanika i predsednika Liberalno demokratske partije, Čedomira Jovanovića i osuđenika Milorada Ulemeka, odnosno njegove nevenčane supruge Aleksandre Ivanović, smatra NUNS.
Koristeći infomacije nenavedenog izvora o navodnom školovanju dece u istoj skupoj inostranoj ustanovi u Beogradu, „Alo“ je prekršio Kodeks novinara Srbije i zakon koji štiti maloletnike i na neprimeren način Jovanovića i Ulemeka doveo u istu ravan i direktnu vezu. Kodeks, međutim, brani svaku upotrebu dece i njihovo dovođenje u opasnost. Zbog toga NUNS smatra da je ovaj tekst zaslužio da se nađe u Crnoj kutiji (http://www.nuns.rs/crna_kutija/index.jsp?type=crna_kutija) u kojoj se objavljuju neprofesionalni i neetički medijski prilozi. (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
TENDER ZA SKUPŠTINSKE TV PRENOSE
Skupština Srbije raspisaće do kraja januara tender za televizijske prenose parlamentarnih zasedanja. Medijske kuće su još uzdržane, ali je verovatno da će u trku ući najmanje dve: RTS i B92. „Pink“ nije zainteresovan, zbog stava da je obaveza javnog servisa da prenosi sednice. Za ovaj posao Skupština će platiti 80 miliona dinara iz budžeta za 2011. godinu. Do 1. marta, kada poslanici započinju redovno prolećno zasedanje, mora da bude odabran emiter koji će prenositi skupštinske sednice. „Takmičiće se oni koji su u nacionalnoj mreži, čija je gledanost velika, ali javni servis neće imati prednost“, najavila je Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine. Po rečima direktora RTS, Aleksandara Tijanića, javni servis se neće prijaviti ako ne bude rešeno pitanje dosadašnjeg duga od 3,3 miliona evra, koliko su koštali dosadašnji prenosi. “Parlament je raspisivanjem tendera, praktično, priznao da troškovi prenosa moraju da budu plaćeni, pa samim tim i da nam duguje, bez obzira na to da li ugovor postoji ili ne“, rekao je Tijanić. Televizija B92 je u nekoliko navrata pokazivala interesovanje za emitovanje prenosa Skupštine na svom Info kanalu, ali, ako uslov na tenderu bude nacionalna frekvencija, B92 neće moći da učestvuje. (Izvor: Večernje novosti)
VAŠINGTON POST: PODRŽATI ISTRAGU O KOSOVU
Sjedinjene Američke Države bi trebalo da se založe za ispitivanje navoda izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o otmicama i trgovini organima na Kosovu i u Albaniji, objavio je, 8. januara, "Vašington post".Kako je navedeno u uvodniku ovog lista, ako se pokaže da je potrebno, SAD bi trebalo da zatraže i vođenje sudskih postupaka.
Autor teksta Čak Sudetić, dugododišnji izveštač sa Balkana i saradnik Haškog tribunala od 2001. do 2005, navodi da su američke i evropske diplomate i zvaničnici UN na Kosovu ćutali o tome da bi sačuvali "političku stabilnost". “Amerikanci bi trebalo da se osećaju iznevereni sadržajem izveštaja o organizovanom kriminalu na Kosovu, koje duguje svoje postojanje SAD… Potreban je glas Vašingtona da se zaustave ove pretnje na Kosovu i da se okrene javno mnjenje u prilog vođenju međunarodne krivične istrage i, ako bude potrebno, suđenjima”, ocenio je Sudetić. Vašington je, piše autor, znao za kidnapovanja samo nekoliko nedelja pošto je NATO ušao na Kosovo, u junu 1999., i američke diplomate su tražile od vođa OVK da zaustave otmice, što su oni i učinili, ali se ništa nije saznalo o žrtvama. (Izvor: BETA).
TELEVIZIJA U PAZARU OTPUŠTA 17 RADNIKA
Regionalna Rradio televizija u Novom Pazaru do kraja januara ostaće bez 17 zaposlenih koji su tehnološki višak. Otpremnina je 130 evra po godini staža. Na platnom spisku ovog javnog preduzeća za informisanje su 74 osobe. Po rečima Denisa Mavrića, direktora, zarade zaposlenima biće povećane “makar za 10 odsto“. Novinar s visokom školskom spremom zarađuje oko 25.000 dinara. Mavrić kaže da realno 50 zaposlenih može da obavlja sve delatnosti, od televizije, do radija i Interneta. “Osnivač Gradska uprava obezbedila je 71.000 evra, poslali smo i dopis Ministarstvu za rad, kojim tražimo još 54.000 evra da bi otpremnine umesto 130, iznosile 230 evra. U poslednje dve godine smo, pored svih teškoća, uspeli da modernizujemo tehniku, digitalizujemo signal, izađemo na satelit, pokrenemo internet stranicu, i ponovo radio stanicu. Smanjenjem broja zaposlenih kupićemo nove kamere, promeniti grafički dizajn”, rekao je Mavrić. (Izvori: Blic, Večernje novosti)
OTVORENE PONUDE NEZAVISNIH PRODUKCIJA RTS-a
U Radio televiziji Srbije javno su otvorene 144 ponude za izbor programa nezavisnih radio i televizijskih produkcija, koji će biti emitovani na programima ove medijske kuće u 2011. godini. Izbor će obaviti Programski kolegijum RTS do kraja januara i o tome obavestiti učesnike konkursa. Produkcija se odnosi na radio i televizijske emisije informativnog, školskog, kulturnog, umetničkog, obrazovnog, verskog, dečjeg, zabavnog i sportskog sadržaja, kao i drugih sadržaja kojima se obezbeđuju prava i interesovanja građana. (Izvor: RTS)
KARANTIN ZA NOVINARE NA AMBASADORSKOJ KONFERENCIJI
Vuk Jeremić (Foto: BETA) |
Na ambasadorskoj konferenciji, 5. januara u Beogradu, novinarima je bio zabranjen bilo kakav kontakt sa ambasadorima, ministrom Vukom Jeremićem i predsednikom Borisom Tadićem. Fotoreporteri i kamermani nisu mogli da zabeleže Tadićev dolazak. Predstavnici medija bili su smešteni u posebnoj sobi Palate Srbija, gde su posredstvom video veze pratili obraćanje Jeremića i Tadića. Fotoreporterima je ostavljeno nekoliko minuta da fotografišu učesnike pre početka Jeremićevog govora. (Izvor: Press)
I ZAPAD UVODI CENZURU INTERNETA?
Posle objavljivanja više od 250.000 američkih diplomatskih dokumenata a na sajtu Vikiliks, od 29. novembra 2010. godine, vlade zapadnih zemalja na ovom slučaju naučile lekciju kako je teško obuzdati rad nekog sajta, čak i u slučaju kada nalože njegovo ukidanje, pošto se on ubrzo pojavi na nekom drugom domenu. To je i razlog za obuzdavanje moći slobode informacije na Internetu. List Fajnenšel tajms objavio je, 30. decembra, da - poučene ovakvim iskustvom - američke vlasti, zbog poverljivih dokumenata koji su postale dostupne široj javnosti, sa saveznicima, izgleda, planiraju da se ugledaju na Peking kada je reč o političkoj cenzuri informacija na Internetu. Ist vest institut, koji ima kancelarije u Vašingtonu, Briselu i Moskvi, posreduje u razgovorima zvaničnika SAD i Rusije, a nezvaničnim kanalima i Kine, koji bi trebalo da regulišu pravila sajber ratovanja, i da uspostave veze moćnih zemalja sveta usmerene protiv spoljne opasnosti, koja uključuje hakerske napade i neželjeno curenje informacija. Oko 1,7 milijardi ljudi u svetu koristi internet, a 2009. dnevno je u proseku razmenjivano 247 milijardi mejlova. (Izvor: Blic)
NOVI DIREKTOR TIMOČKE TV I RADIJA
Srđan Marjanović |
Bivši predsednik opštine i Skupštine opštine Bor, Srđan Marjanović, postavljen je za direktora Timočke televizije i radija u Zaječaru. Dosadašnji direktor Vladan Paunović dobio je mesto direktora za razvoj Timočke televizije. Glavni i odgovorni urednik ove regionalne TV je Slađana Tomić, bivša novinarka TV Bor. RTV Zaječar je privatizovana pre tri godine. Prvi vlasnik bio je „Megatrend“ univerzitet, a od pre godinu dana ova TV je u rukama estradnog menadžera, Boranina Saše Mirkovića. (Izvor: Pravda)
NOVČANA POMOĆ MEDIJIMA U VALJEVU
U Valjevu je, u 2011. godini, iz budžeta grada za informisanje predviđeno oko devet miliona dinara. Radio Valjevo dobiće četiri miliona dinara, po istom osnovu štampanim medijima određeno je 800.000 dinara, dok će preostalih četiri miliona dinara da dobiju privatni mediji. Pomoć će biti dodeljena na osnovu konkursa koji će uskoro da raspiše Gradska uprava. Konkurisaće 10 elektronskih medija koji imaju dozvolu za rad, među njima je po jedan regionalni radio i jedna regionalna TV stanica, koje pokrivaju svih šest opština Kolubarskog okruga. Prošle godine od predviđenih milion dinara budžetskih sredstava medijima nije uplaćeno ništa. Pojedini elektronski mediji obratili su se Opštini za jednokratnu pomoć, ali u budžetu nije bilo novca, pa lokalna vlast nije mogla da im izađe u susret. (Izvor: Pravda)
OTPREMNINE ZA 117 RADNIKA RTV
Isplatom prvog dela novčanih naknada i stimulativnih otpremnina u RUV Radio televizije Vojvodine za 117 radnika, 29. decembra započela je prva faza racionalizacije broja zaposlenih. Radnici su se samostalno opredelili za ovakav način prekida radnog odnosa u anketi koja je sprovedena u skladu sa Odlukom Upravnog odbora RUV RTV. Očekuje se da će Vlada uplatiti preostali novac do kraja januara. U anketi se za odlazak iz RTV izjasnilo 125 radnika , a konačnu saglasnost je potpisalo 117 zaposlenih, dok je od osam odustalih jedan radnik otišao u invalidsku penziju. Za prvu opciju : 10 prosečnih zarada u privredi RS plus 100 evra stimulativne otpremnine po godini staža, izjasnilo se 68 zaposlenih, za drugu: naknada od 100 evra po godini staža plus stimulativna otpremnina 100 evra po godini staža - 34 radnika, a za treću: otpremnine u skladu sa Zakonom o radu Republike Srbije -15 osoba. U skladu sa Sporazumom (50 odsto od celokupnog iznosa otpremnine) radnicima je isplaćeno je 45.838.604.49 dinara. Novac je obezbeđen iz pokrajinskog i republičkog budžeta. (Izvor: RTV)
U SPORU NUNS I UNS SASLUŠANI SVEDOCI
Milan Vlajčić (Foto: FONET) |
Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, 11. januara, završeno je saslušanje svih pozvanih svedoka u ponovljenom suđenju po tužbi Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) protiv Udruženja novinara Srbije (UNS) za podelu zgrade Doma novinara Srbije u centru Beograda.Suđenje je ponovljeno jer je Vrhovni sud Srbije 4. juna 2009. godine ukinuo ranije presude kojima je zahtev NUNS-a odbijen.
Poslednji saslušani svedok, Milan Vlajčić (NUNS), objasnio je uslove u kojima je to udruženje nastalo. Prema njegovim rečima, u vreme kada se "već dogodio Vukovar" više stotina članova UNS-a, među kojima je bio i on, bilo je nezadovoljno rukovodstvom i njegovim zauzimanjem "smera koji degradira profesiju i podržava ratnohuškačku propagandu". Ta grupacija je osporavala i legitimitet izborne skupštine UNS-a, juna 1992. godine na Tari i tražila novu izbornu skupštinu. Posle dvogodišnjeg nastojanja da utiču na politiku UNS-a, više stotina novinara osnovalo je aprila 1994. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije. Na osnivačkoj skupštini on je predložio i da se od UNS-a traži prostor u Domu novinara do, kako je navedeno u zapisniku, "deobnog bilansa". Skupština NUNS-a je taj predlog prihvatila, ali ne i rukovodstvo UNS-a. Još jedno ročište zakazano je za 17. februar. (Izvor: BETA)
RTV SLOVENIJA PRED BANKROTOM ZBOG PRETPLATE
Vlada Slovenije uočila je da su uoči Nove godine poslanici greškom ukinuli pravni osnov za obračunavanje “doprinosa za javnu RTV Slovenija”, što je eufemizam za TV pretplatu. O grešci je generalni sekretar vlade alarmirao parlament. Svaki građanin koji ima električno brojilo, bio je dužan da TV Sloveniji plaća “doprinos” od 12 evra mesečno. Ta dažbina, je međutim, dovedena u pitanje jer su građani na referendumu sredinom decembra 2010.godine odbacili novi Zakon o RTV Slovenija, na šta vladajuća koalicija nije računala, pa je prilikom poslednjeg usklađivanja budžeta izostavila finansiranje javne televizije iz džepa građana. Rukovodstvo RTV Slovenija je posle Nove godine uočilo “grešku u sistemu” i upozorilo vladu Boruta Pahora da to dovodi u pitanje dalje poslovanje te kuće. Ljubljanski mediji pišu da izostanak pretplate vodi u bankrot državne radio televizije. (Izvor: Večernje novosti)
PROTA ZABRANIO SNIMATELJU DA RADI
U Aranđelovcu, za vreme službe pričešća u crkvi svetih Petra i Pavla, 8. januara, posle čitanja poslanice patrijarha, protojerej stavrofor Mićo Ćirković, naredio je ekipi RTV Šumadija da prekine s radom. Snimatelj, Slobodan Marković izjavio je da mu je protojerej vrlo oštrim glasom rekao da prekine snimanje. Protojerej Ćirković kaže da je naredio da isključe kamere, ali ne i da izađu iz crkve.
“Došli smo u crkvu na božićnu službu da snimimo čitanje poslanice patrijarha i službu pričešća. Kad je počeo pričešće, protojerej se stao, okrenuo k meni i vrlo oštrim glasom naredio mi da prekinem snimanje. Dok smo koleginica Vesna Proković i ja zbunjeno gledali, Ćirković je istim tonom rekao da je odsad svako snimanje naše televizije u objektima orašačkog namesništva, čiji je on starešina, strogo zabranjeno. Posle ovog poniženja, pred više od 200 građana, i ne znajući njegov razlog, napustili smo crkvu”, ispričao je Marković. (Izvor i foto: Kurir)
HRVATSKA VERZIJA VIKILIKSA
Ivo Sanader |
Bivši kandidat za predsednik Hrvatske Dean Golubović osniva internet portal koji će, po ugledu na najpoznatiji vebsajt na svetu Vikiliks, objavljivati ekskluzivne informacije o političarima i aferama. Sajt bi trebalo da počne da radi u januaru. Golubović, najmlađi kandidat za predsednika 2009, poseduje, pored ostalog, neobelodanjena dokumenta o aferi oko bivšeg hrvatskog premijera Iva Sanadera.
U Srbiji je, inače, početkom decembra 2010. godine, “Piratska partija Srbije” saopštila da je direktno uključena u pomaganje Vikiliksu, čiji je sajt meta brojnih hakerskih napada. "Hostujemo ažuran duplikat svih dokumenata sa aktuelnog sajta zajedno sa većinom članica Internacionale piratskih partija (Pirate Parties International)", navela je tada Piratska partija Srbije, osnovana u Beogradu, u avgustu prošle godine. (Izvori: Večernje novosti, B92)
TELEVIZIJA LESKOVAC TUŽILA BIVŠEG DIREKTORA
Nedavno privatizovana Televizija Leskovac tužila je 11. januara bivšeg direktora i novinara ove kuće Zorana Rakića, jer je on neosnovanom tužbom za nadoknadu dohotka na duže vreme blokirao račun ove novinske kuće za više od 300.000 dinara. Rakić demantuje optužbe.
TV Leskovac nastala je izdvajanjem dela redakcije iz Radio Leskovca pre petnaestak godina. Desetak godina kasnije poslovala je kao javno preduzeće, a onda je, posle tendera prodata vlasnicima privatne građevinske kompanije „Produkt“ iz sela Pečenjevce, a 17 zaposlenih, među kojima je bio i Rakić uz otpremninu je napustilo posao. Rakić tvrdi da mu je Televizija ostala dužna desetak ličnih dohodaka i regres, zbog čega ih je tužio. Vlasnik TV Leskovac Vladica Jovanović istakao je da je odmah posle privatizacije bivšem direktoru isplatio kompletan iznos, a on o tome nije obavestio nadležni sudzbog čega im je blokiran račun. Zato je i tužio Rakića za prevaru. (Izvor: Pravda)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
LANI BUNČIĆ NAGRADA „ZORAN MAMULA”
Lana Bunčić (Foto: B92) |
Nagradu „Zoran Mamula” RTV B92 , za najbolje radijsko ostvarenje u protekloj godini, dobila je, 30. decembra 2010., Lana Bunčić (23), novinarka i studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije. Prestižnu nagradu, koja se dodeljuje već devet godina, dobila je za reportažu „Srbija od skandala” koja je emitovana na Radiju FMK. U obrazloženju žirija, navedeno je da je reportaža angažovana i profesionalna reakcija na fenomen nezaslužene promocije vrednosti i ličnosti, za koju kritički posustala javnost, pokazuje povećano interesovanje. “Ideja je bila da se kroz reportažu ‘Srbija od skandala’ zapitamo: da li postoji građanska elita, kome se ona obraća, o čemu priča, da li je Srbija razume, da li postoji težina javne reči, da li smo svesni njene odgovornosti. Zahvaljujući kompetentnim sagovornicima dobili smo odgovore ”, rekla je Lana Bunčić, koja je novinarski posao počela u dnevnom listu „Blic”. Novinar Zoran Mamula, jedan od osnivača Radija B92, preminuo je u decembru 2001. u 37. godini. (Izvori: Blic, Studio B)
PODRŠKA EU ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA
U okviru projekta „Podrška civilnom društvu“, Delegacija Evropske unije u Srbiji raspisala je javni poziv za dodelu četiri miliona evra organizacijama civilnog društva koje svojim predlozima projekata budu zadovoljile kriterijume konkursa na koji će moći da se prijave do 10. marta. Konkursna dokumentacija dostupna je na veb prezentacijama Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji: www.europa.rs i projekta www.civilnodrustvo.rs.
Vrednost podržanih projekata biće od 50.000 do 150.000 evra, a njihovo trajanje ograničeno od šest do 12 meseci. Na konkurs se mogu prijavljivati projekti koje sprovode organizacije civilnog društva u širem smislu, uključujući: nevladine organizacije i lokalna udruženja, profesionalne organizacije, kulturne i umetničke asocijacije i klubovi, medijske asocijacije, organizacije koje predstavljaju društvene i ekonomske aktere (organizacije potrošača, pacijenata, studenata, poslovne asocijacije...), akteri tržišta rada (sindikati i asocijacije poslodavaca), u partnerstvu sa drugim organizacijama civilnog društva iz Srbije, članica EU ili država regiona, institucijama kulture, obrazovanja ili lokalnim samoupravama. Informativni seminari će biti održani od 21. do 28. januara u Beogradu, Kruševcu, Vranju, Novom Sadu i Užicu.Reč je o novom dvogodišnjem projektu koji je Delegacija EU u Srbiji pokrenula u oktobru 2010. godine. (Izvor: Medija centar)
NAGRADA NOVINARKI RADIJA 021
Asja Francisti |
Nagradu Novosadske novinarske škole u izboru za najboljeg mladog novinara u Novom Sadu dobila je Asja Francisti novinarka Radija “021”, za vesti objavljene na sajtu Radija “021”, drugi je Nemanja Vuković, za vesti na sajtu “Dnevnika”, a treća Ivana Kupek, za tekstove u “Blicu”. Francisti je dobila 50.000 dinara i set knjiga Novosadske novinarske škole. "Jako je lep osećaj kad vidite da vaš trud i rad nije bio uzalud, već ga je neko prepoznao kao kvalitet", rekla je dobitnica. Za njen uspeh su, kako je rekla, pored znanja koje je stekla studirajući žurnalistiku, bili presudni saveti iskusnijih novinara sa Radija 021: "Ovo nagrada i za moju radio stanicu i moje kolege, koje su mi za ovih godinu i po dana koliko radim pomagale savetima. Oni nikad nisu bili sujetni, sebični ili nestrpljivi, već su se uvek trudili da mi prenesu što više znanja”. Nagrade je u Gradskoj kući mladim novinarima uručio gradonačelnik Igor Pavličić. (Izvor: Dnevnik)
POMOĆ MLDI SLOBODI MEDIJA
Pravna inicijativa za odbranu medija (The Media Legal Defence Initiative - MLDI) prima predloge od organizacija i grupa širom sveta kojima je potrebno finansiranje aktivnosti pružanja pravne pomoći i rešavanja sporova koji koji štite ili se bore za slobodu medija. MLDI će dodeliti pomoć u visini od od 5.000 do 25.000 funti za period od godinu dana.Rok za podnošenje prijava je 31. januar, a pomoć će biti odobrena tri meseca kasnije. Zahtev, informacije i uputstva za apliciranje, mogu se naći na vebsajtu: www.mediadefence.org, kao i posredstvom mejla: info@mediadefence.org. MLDI će razmatrati predloge ukoliko se bave: pružanjem pravne pomoći novinarima ili medijima koji se suočavaju sa sudskim procesima zbog posla koji rade kao i angažmanom u strateškim sporovima kako bi lokalne zakone i pravnu praksu u oblasti medija uskladili sa međunarodnim standardima slobode izrazavanja. Prednost će biti data onim predlozima koji najbolje odgovaraju potrebama na terenu koji će geografski proširiti delatnosti MLDI i koji će imati veliki uticaj na zastitu medijskih sloboda. MLDI ne pruža pomoć u procesima iz radnog prava. MLDI pomaže novinarima i medijima da odbrane svoja prava, pruža finansijsku pomoć za plaćanje sudskih troškova, pomaže pristup besplatnoj pravnoj pomoći, i iznošenje slučajeva pred međunarodne sudove i nadzorna tela. Radi, takođe, i na podršci advokatima kako bi bili osposobljeni da brane prava medija pomažući njihovo obrazovanje, kao i umrežavanje, razmenu informacija i saradnju među pravnicima koji rade na odbrani slobode medija.
ISTRAŽIVAČKE STIPENDIJE ROJTERS INSTITUTA
Oksfordski Rojtersov institut za novinarstvo nudi istraživačke stipendije novinarima s najmanje pet godina radnog iskustva. Kandidati moraju da znaju engleski jezika, a prednost imaju istraživački projekti iz područja medija. Detaljnije informacije na sajtu: http://www.mc.rs/istrazivacke-stipendije-rojters-instituta.2220.html. Novinari iz različitih zemalja i različitih polja medijskog rada imaju priliku da provedu od tri do devet meseci radeći na svom istraživačkom projektu na Univerzitetu Oksford.
Stipendisti se u program uključuju u oktobru, januaru i aprilu. Svim stipendistima se dodeljuje akademski savetnik, jedan od oksfordskih akademika specijaliziranih za odabrani predmet istraživanja. (Izvor: Rojters institute)
SAE INSTITUT I B92 NAGRADILI KREATIVCE
Fakultet za digitalne medije SAE Institut Beograd i TV B92, dodelili su nagrade pobednicima svog prvog zajedničkog konkursa "Design Your World". Pobednici po kategorijama su: Audio - Strahinja Beganović, DJ mix - Branislav Glišić, video produkcija - Nikola Nikolić, animacija - Đorđe Jovanović, grafički dizajn - Tamara Simeonović, web dizajn - Predrag Babović.
Drugo mesto u kategoriji audio, pripalo je Bogdanu Miloševiću. U kategoriji DJ mix, drugi je Miroslav Agarsky, u kategoriji video produkcije drugu nagradu dobio je Duško Pašić. Drugi u animaciji je Radoje Dedić, a u grafičkom dizajnu druga je Sandra Đjukić. "Svaki pobednik u svojoj kategoriji je dobio tromesečni visokostručni SAE kurs, dok je drugoplasiranom pripalo mesto na dvodnevnim Boot kampovima SAE Instituta Beograd u tekućoj školskoj godini ", rekao je direktor SAE Instituta Edvard Tončev. Na ovo kreativno takmičenje iz oblasti digitalnih medija prijavio se veliki broj učesnika širom regiona. (Izvor: Infostud)
NAGRADA ZA IZVEŠTAVANJE O ZDRAVSTVU
Association of Health Care Journalists (AHCJ) iz Sijetla dodeljuje nagradu za najbolje izveštavanje o pitanjima zdravstva u devet kategorija (TV novinarstvo, štampa, onlajn mediji...). Prijavljeni radovi moraju biti objavljeni u medijima izmedu 1. januara. i 31. decembra 2010. Krajnji rok za prijavu je 28. januar. Informacije na sajtu: http://www.mc.rs/nagrada-za-izvestavanje-o-zdravstvu-ahcj-a-za-2010-godinu.2217.html. Novinari čiji radovi nisu na engleskom jeziku moraju da prilože prevod i potvrdu o njegovoj tačnosti. Prijava se plaća 50 dolara za članove AHCJ udruženja i 75 dolara za ostale učesnike konkursa. Nagrade uključuju registraciju i smeštaj na godišnjoj konferenciji udruženja AHCJ (Filadelfija, 14-17. april), uramljeni sertifikat i 500 dolara. Nagrađeni učesnici dobiće poziv za učešće u panel diskusijama. Ova nagrada se dodeljuje od 2004. godine. (Izvor: AHCJ)
NOVINARSKA STIPENDIJA ZA HARVARD
Fondacija Nieman dodjeljuje novinarske stipendije za boravak na Univerzitetu Harvard. Stipendije se dodeljuju jednom novinaru iz SAD, kao i jednom novinaru iz druge države. Kandidati moraju imati najmanje 5 godina radnog iskustva i znanje engleskog jezika. Rok za prijavu je 31. januar . Detaljnije informacije na sajtu: http://www.mc.rs/stipendija-za-izvestavanje-o-zdravlju.2215.html. Dobitnici stipendije boraviće na Harvardu gde će prisustvati svim kursevima na Harvard’s School of Public Health tokom jedne akademske godine, a zatim će tri do četiri meseca raditi na konkretnoj temi u jednoj od zemalja u razvoju gde postoje problemi u sferi globalnog zdravlja. Na kraju istraživanja teme iz oblasti zdravstva, na osnovu stečenog iskustva, stipendisti će napisati rad (priču, studiju, priručnik ili vodič za izveštavanje o zdravstvenim temama u zemljama razvoja). (Izvor: Fondacija Nieman)
POZIV NOVINARIMA JUGOISTOČNE EVROPE
Fondacije Robert Boš i Tomson Rojters pozivaju profesionalne novinare sa Balkana da se prijave na konkurs za učešće u projektu „Economic and Political Reporting from Southeast Europe“. koji podstiče regionalnu saradnju i istraživanje ključnih tema za ekonomski i politički razvoj jugoistočne Evrope. Biće izabrano 15 novinara, a rok za prijave je 31. januar. Infomacije na sajtu: http://www.mc.rs/izvestavanje-o-ekonomskim-i-politickim-pitanjima.2224.html.
Uslov je znanje engleskog jezika i aktivan rad u afirmisanoj medijskoj kući u protekle dve godine. Prijava obuhvata biografiju, priču o nacionalnoj ekonomskoj situaciji, motivaciono pismo (sve do 200 reči), potvrdu poslodavca u kojoj izražava podršku za prijavu i dozvoljava odsustvo sa posla.Program koji vode bivši novinari Rojtersa uspostavljen je 2007. godine. Program sadrži 10 dana obuke u Velikoj Britaniji tokom aprila i desetodnevni kurs koji će biti održan u Nemačkoj krajem septembra. Učesnici će putovati i u Brisel i Berlin. (Izvor: Medija centar)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
MEĐUNARODNA FEDERACIJA NOVINARA (INTERNATIONAL FEDERATION OF JOURNALISTS)
raspisala je konkurs za generalnog sekretara.
Rok za konkurisanje: 30. januar 2011. godine..
Uslovi: Dokazane liderske sposobnosti, iskustvo i znanje u vezi sa sindikatima, iskustvo u novinarstvu i poznavanje globalnih medija i problema u novinarstvu, veštine u vođenju različitih vrsta kampanja, iskustvo u upravljanu finansijama i organizaciji zaposlenih, motivisanju zaposlenih i upravljanju projektima, profesionlane pisane i govorne sposobnosti u izveštavanju, uključujući i prezentacione veštine, znanje engleskog i francuskog ili španskog jezika. Kandidat bi radio puno radno vreme a početak angažmana je od 1. aprila 2011. godine
Mesto rada: Brisel
Više informacija i formular za prijavu na: www.ifj.org. Sva pitanja i formular za prijavu proslediti na: job@ifj.org.
CENTRALSYS D.O.O. raspisuje konkurs za poziciju: web designer.
Rok za konkurisanje: 16. januar.2011. godine. Uslovi za kandidate: Obrazovanje grafičkog ili tehničkog smera, Adobe Creative Suite (Dreamweaver, Flash, Photoshop, itd.), HTML, CSS, SEO – Napredno poznavanje i samostalni razvoj Javascript, jQuery – Korišćenje i implementacija ASP, ASP.NET i MSSQL.
Prednost: poznavanje engleskog jezika, izuzetni detaljista i poznavalac modernog web dizajna, brzina i efikasnost u radu Sposobnost rada pod pritiskom kratkih vremenskih rokova.
Zadaci radnog mesta: web dizajniranje.
Mesto rada: Niš.
Oglas objavljen na sajtu: bestjobs.rs
CENTRALSYS D.O.O. raspisuje konkurs za poziciju: prevodilac mađarskog jezika.
Rok za konkurisanje: 16. januar 2011. godine.
Uslovi za kandidate: dobro poznavanje madjarskog i engleskog jezika-pisani i komunkacija, poznavanje rada na racunaru.
Radno iskustvo nije neophodno, ali je pozeljno.
Zadaci radnog mesta: Kompanija Centralsys d.o.o. nudi zaposlenje na poziciji prevodilac mađarskog jezika za poslove prevođenja u oblasti prodaje i marketinga.
Mesto rada: Niš
Oglas objavljen na sajtu: bestjobs.rs
AGENCIJA ZA KADROVSKA REŠENJA raspisuje konkurs za poziciju: grafički-dizajner.
Rok za konkurisanje: 9. februar.
Uslovi za kandidate: obavezno napredno poznavanje Photoshopa, CorelDraw-a, InDesign-a, Adobe Illustrator-a, Microsoft Office-a, Web design-a. Napredno poznavanje engleskog jezika; VI, VII stepen dizajnerske struke.
Iskustvo u istom poslu od mininimum godinu dana.
Starost kandidata do 30 godina.
Zadaci radnog mesta: samostalno kreiranje promotivnih i drugih grafičkih i web materiala u skladu sa osobinama korporativnog i proizvodnih brendova, izrada dizajn rešenja za reklame u štampanim medijima, kreiranje i ažuriranje internet sajta kompanije, dizajn štampanog promotivnog materijala za prodajna mesta, dizajn kataloga proizvoda, dizajn i kreiranje prezentacije firme i sl.
Mesto rada: Zemun, Beograd
AGENCIJA ZA KADROVSKA REŠENJA raspisuje konkurs za profesora slovenačkog/nemačkog/italijanskog jezika.
Rok za konkurisanje: 10. februar.
Uslovi za kandidate: obavezno iskustvo u držanju privatnih časova ili rad u školi za strane jezike od minimum godinu dana, profesionalno poznavanje slovenačkog / nemačkog /italijanskog jezika, prednost: poznavanje sva tri ili dva od navedenih stranih jezika; VII stepen stručne spreme, filolog.
Zadaci radnog mesta: držanje kursa slovenačkog /nemačkog/ italijanskog jezika, rad sa grupom od 2 do 8 osoba, puno rado vreme/honorarni rad - zavisi od dogovora i obima časova. Kurs u poslepodnevnim satima prilagođen zaposlenima (posle 17 sati).
Mesto rada: Zemun, Beograd.
Napomena: Poslati CV na srpskom i na slovenačkom, nemačkom ili italijanskom jeziku (zavisno od specijalnosti)
UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINARI: Ljubomir Đorđević, Slobodan Stanković i Vladimir Sudar l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić
Uz podršku švedske organizacije Civil Right Defenders (CRD), NUNS počinje s izdavanjem web publikacije NUNS Newsletter. Ova organizacija osnovana je 1982. godine pod imenom Swedish Helsinki Comittee, s ciljem da podrži poštovanje ljudskih prava u državama iza gvozdene zavese, ali i zbog istraživanja u svojoj zemlji. Za više od četvrt veka CRD je, kroz različite vidove podrške značajno, poboljšala situaciju na ovom polju za više stotina hiljada ljudi. U protekle tri godine CRD je više puta podržavala akcije NUNS-a, a i umnogome pomogla u osnaživanju kapaciteta našeg udruženja.